Экспортни кескин ошириш учун янги бозорларга кўпроқ кириб бориш керак.
Сўровларда 30-40 фоиз корхоналаримиз қайси маҳсулотга ташқи бозорда талаб юқори, қанақа стандарт керак, деган саволларга жавоб топишга қийналишини айтган.
Ташқи бозорда маҳсулотларимиз турининг кўпайишига, экспортчи корхоналаримиз янги бозорларга кириб боришига хизмат қиладиган тизим яратилади.
Бу борада чет элда бизнес қилиб, катта тажриба орттирган ватандошларимиз ва экспортчи корхоналарни бир-бири билан боғлаш катта самара бериши таъкидланди.
Мутасаддиларга ватандошларимиз билан яқиндан ишлаб, улар билан “савдо ва инвестиция бўйича маслаҳатчи” сифатида ҳамкорлик қилиш, уларнинг таклиф, ташаббус ва лойиҳаларига кўмаклашиш топширилди.
Сўровларда 30-40 фоиз корхоналаримиз қайси маҳсулотга ташқи бозорда талаб юқори, қанақа стандарт керак, деган саволларга жавоб топишга қийналишини айтган.
Ташқи бозорда маҳсулотларимиз турининг кўпайишига, экспортчи корхоналаримиз янги бозорларга кириб боришига хизмат қиладиган тизим яратилади.
Бу борада чет элда бизнес қилиб, катта тажриба орттирган ватандошларимиз ва экспортчи корхоналарни бир-бири билан боғлаш катта самара бериши таъкидланди.
Мутасаддиларга ватандошларимиз билан яқиндан ишлаб, улар билан “савдо ва инвестиция бўйича маслаҳатчи” сифатида ҳамкорлик қилиш, уларнинг таклиф, ташаббус ва лойиҳаларига кўмаклашиш топширилди.
Хизматларда улуши энг катта соҳалардан бири, бу – умумий овқатланиш ва меҳмонхона хизматлари.
Давлатимиз раҳбари уларнинг энг катта муаммоси ҚҚС ва ишчилар ҳисобини юритиш эканидан хабардорлигини таъкидлади.
Шу боис 1 январдан умумий овқатланиш корхоналарига ҚҚСнинг бир қисми тадбиркорга “кэшбек” сифатида қайтариб берилади. Бунда ойлик айланмасининг 60 фоизини нақд пулсиз амалга оширган корхоналарга ҚҚСнинг 40 фоизи тўланган заҳоти қайтарилади. Агар нақд пулсиз айланма 60 фоиздан кам бўлса, “кэшбек” 20 фоиз бўлади.
ҚҚС тўлашга ўтган ресторан ва кафеларга фойда солиғи 2 карра камаяди. 1 декабрдан бу корхоналар нақд пулга сотиб олган қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини кирим қилишда ҳеч қандай ҳужжат талаб қилинмайди.
Уларга баҳор ва ёз мавсумида ўзларига туташ майдонларда стол-стул ва соябон қўйиб ишлашга рухсат берилади. Ресторан ва кафелар ишчилар билан қисқа муддатли, соддалашган меҳнат шартномасини тузиши мумкин бўлади.
Худди шу каби 1 октябрдан меҳмонхона ва туроператорларга ҳам тўланган ҚҚСнинг 20 фоизи “кэшбек” қилиб берилади.
Facebook|Instagram|X
Давлатимиз раҳбари уларнинг энг катта муаммоси ҚҚС ва ишчилар ҳисобини юритиш эканидан хабардорлигини таъкидлади.
Шу боис 1 январдан умумий овқатланиш корхоналарига ҚҚСнинг бир қисми тадбиркорга “кэшбек” сифатида қайтариб берилади. Бунда ойлик айланмасининг 60 фоизини нақд пулсиз амалга оширган корхоналарга ҚҚСнинг 40 фоизи тўланган заҳоти қайтарилади. Агар нақд пулсиз айланма 60 фоиздан кам бўлса, “кэшбек” 20 фоиз бўлади.
ҚҚС тўлашга ўтган ресторан ва кафеларга фойда солиғи 2 карра камаяди. 1 декабрдан бу корхоналар нақд пулга сотиб олган қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини кирим қилишда ҳеч қандай ҳужжат талаб қилинмайди.
Уларга баҳор ва ёз мавсумида ўзларига туташ майдонларда стол-стул ва соябон қўйиб ишлашга рухсат берилади. Ресторан ва кафелар ишчилар билан қисқа муддатли, соддалашган меҳнат шартномасини тузиши мумкин бўлади.
Худди шу каби 1 октябрдан меҳмонхона ва туроператорларга ҳам тўланган ҚҚСнинг 20 фоизи “кэшбек” қилиб берилади.
Facebook|Instagram|X
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Президент: Жаҳон савдо ташкилотига кириш - чуқур ўйланган ва узоқни кўзлаган танлов, ислоҳотларимизнинг ажралмас қисми
21-AVGUSTGA OB-HAVO PROGNOZI
Bugun kunduzi yog‘ingarchilik kutilmaydi. Shamol 7-12 m/s tezlikda esadi. Harorat 30-35° bo‘ladi.
Poytaxtimizda yog‘ingarchilik kutilmaydi. Shamol 3-8 m/s tezlikda esadi. Harorat 32-34° bo‘ladi.
Tog‘li hududlarda yog‘ingarchilik kutilmaydi, faqat Qashqadaryo, Farg‘ona viloyatlarining tog‘li hududlarida ba’zi joylarda qisqa muddatli yomg‘ir yog‘ishi, momaqaldiroq bo‘lishi mumkin. Shamol 7-12 m/s tezlikda esadi. Harorat 22-27° bo‘ladi.
Bugun kunduzi yog‘ingarchilik kutilmaydi. Shamol 7-12 m/s tezlikda esadi. Harorat 30-35° bo‘ladi.
Poytaxtimizda yog‘ingarchilik kutilmaydi. Shamol 3-8 m/s tezlikda esadi. Harorat 32-34° bo‘ladi.
Tog‘li hududlarda yog‘ingarchilik kutilmaydi, faqat Qashqadaryo, Farg‘ona viloyatlarining tog‘li hududlarida ba’zi joylarda qisqa muddatli yomg‘ir yog‘ishi, momaqaldiroq bo‘lishi mumkin. Shamol 7-12 m/s tezlikda esadi. Harorat 22-27° bo‘ladi.
📊 Ўзбекистоннинг ташқи савдо айланмаси 5,3 % га ошган
🏢 Статистика агентлиги маълумотларига кўра, 2024 йилнинг январь-июль ойларида Ўзбекистон Республикасининг ташқи савдо айланмаси 36,8 млрд АҚШ долларига етган.
✅ Ташқи савдо айланмаси ҳажми 2023 йилнинг мос даври билан солиштирилганда 1,9 млрд АҚШ долларига ёки 5,3 % га ошган.
📲 /Telegram/ Facebook/
🏢 Статистика агентлиги маълумотларига кўра, 2024 йилнинг январь-июль ойларида Ўзбекистон Республикасининг ташқи савдо айланмаси 36,8 млрд АҚШ долларига етган.
✅ Ташқи савдо айланмаси ҳажми 2023 йилнинг мос даври билан солиштирилганда 1,9 млрд АҚШ долларига ёки 5,3 % га ошган.
📲 /Telegram/ Facebook/
“Ташаббусли бюджет”нинг 2024 йилги 2-мавсуми доирасида овоз бериш босқичи бошланди
Овоз бериш жараёнлари 31 август соат 23:59 га қадар давом этади. Фуқаролар ўзларига қулай бўлган усуллардан бири орқали, жумладан:
➖ «Очиқ бюджет» порталининг веб-саҳифаси;
➖ порталнинг мобил иловаси (Android ва iOS);
➖ Telegram’даги расмий бот ёрдамида овоз бериши мумкин.
Ушбу мавсум учун туман ва шаҳар бюджетлари ҳисобидан 2 трлн сўмдан ортиқ маблағ йўналтирилади. Лойиҳаларнинг энг юқори қиймати 1 трлн 360 млн сўмни ташкил этади.
📲 /Telegram/ Facebook/
Овоз бериш жараёнлари 31 август соат 23:59 га қадар давом этади. Фуқаролар ўзларига қулай бўлган усуллардан бири орқали, жумладан:
➖ «Очиқ бюджет» порталининг веб-саҳифаси;
➖ порталнинг мобил иловаси (Android ва iOS);
➖ Telegram’даги расмий бот ёрдамида овоз бериши мумкин.
Ушбу мавсум учун туман ва шаҳар бюджетлари ҳисобидан 2 трлн сўмдан ортиқ маблағ йўналтирилади. Лойиҳаларнинг энг юқори қиймати 1 трлн 360 млн сўмни ташкил этади.
📲 /Telegram/ Facebook/
Ижтимоий тармоқларда ички ишлар органларида пенсияга чиқиш учун хизмат муддатини 25 йилга узайтириш мумкинлиги ҳақида ёлғон ахборот тарқалмоқда
Маълум қиламизки, Ўзбекистон Республикасининг амалдаги «Ҳарбий хизматчиларнинг пенсия таъминоти тўғрисида»ги Қонуни ҳамда Ўзбекистон Республикаси Президентининг 3413-сон қарорига мувофиқ, ички ишлар органларида хизмат қилаётган ходимнинг хизмат муддати календарь ҳисобда 20 йилга етганидан сўнг, ўтаган хизмат муддати учун пенсия олиш ҳуқуқига эга бўлиши кўрсатиб ўтилган.
Ҳозирги кунда ички ишлар органлари фаолияти билан боғлиқ бўлган норматив ҳуқуқий ҳужжатларга пенсия олиш учун хизмат муддатини 25 йилга узайтириш бўйича таклиф ёки қўшимчалар киритиш кўзда тутилмаган.
📲 /Telegram/ Facebook/
Маълум қиламизки, Ўзбекистон Республикасининг амалдаги «Ҳарбий хизматчиларнинг пенсия таъминоти тўғрисида»ги Қонуни ҳамда Ўзбекистон Республикаси Президентининг 3413-сон қарорига мувофиқ, ички ишлар органларида хизмат қилаётган ходимнинг хизмат муддати календарь ҳисобда 20 йилга етганидан сўнг, ўтаган хизмат муддати учун пенсия олиш ҳуқуқига эга бўлиши кўрсатиб ўтилган.
Ҳозирги кунда ички ишлар органлари фаолияти билан боғлиқ бўлган норматив ҳуқуқий ҳужжатларга пенсия олиш учун хизмат муддатини 25 йилга узайтириш бўйича таклиф ёки қўшимчалар киритиш кўзда тутилмаган.
📲 /Telegram/ Facebook/
Темир йўл транспортида энг кўп қайси юк тури ташилмоқда?
Статистика агентлиги маълумотларига кўра, 2024- йилнинг январь-июнь ойларида Ўзбекистон бўйича умумий фойдаланишдаги магистраль темир йўл транспорти орқали 36,1 млн тонна асосий турдаги юк ташилган.
Темир йўл орқали ташилган юклар умумий ҳажмида юқори улушга эга:
турли рудалар – 12,7 %;
нефть юклари – 9,3 %;
кўмир – 8,2 %;
қурилиш юклари – 5,9 %;
кимёвий ва минерал ўғитлар – 5,3 %;
бошқа юклар – 52,6 %.
Статистика агентлиги маълумотларига кўра, 2024- йилнинг январь-июнь ойларида Ўзбекистон бўйича умумий фойдаланишдаги магистраль темир йўл транспорти орқали 36,1 млн тонна асосий турдаги юк ташилган.
Темир йўл орқали ташилган юклар умумий ҳажмида юқори улушга эга:
турли рудалар – 12,7 %;
нефть юклари – 9,3 %;
кўмир – 8,2 %;
қурилиш юклари – 5,9 %;
кимёвий ва минерал ўғитлар – 5,3 %;
бошқа юклар – 52,6 %.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
DXX: Toshkent, Fargʻona va Andijon viloyatlarida yer maydonlarini noqonuniy sotish holatlari aniqlandi